О НАМА

У грбу ДРУШТВА НОВИНАРА ВОЈВОДИНЕ (ДНВ) утиснута су три оснивачка датума – 1904, 1922. и 1945.

Године утемељења првог струковног удружења у Војводини су уједно камен-међаши у досадашњем постојању које данас баштини ДНВ као најстарија овдашња организација посленика писане речи, а потом и осталих медијских радника.

Минуло једновековље јесте довољан повод за установљене нужне историјске дистанце и прилика за успостављање јасних односа између сва три периода која они означавају. Јер, сваки од њих носи у себи и своје различито време, другачије историјске околности и својом посебношћу подцртава свеукупност друштвених процеса који су, поготову у овом поднебљу, трајно мењали културно, духовно и историјско биће српског као и осталих овде присутних народа.

Ипак, као стална, готово непрекинута појава културног и националног идентитета траје Друштво новинара Војводине.

Мада је још много раније Јован Јовановић – Змај настојао да оснује за све културне прегаоце заједничко Друштво књижевника, новинара и уметника, oнo је – усвајањем Правила друштва Змај на скупштини у Сремским Карловцима 16. новембра 1904 – отпочело са радом недуго након његове смрти и избором Јована Живановића за првог, онда Павла Паје Марковића Адамова за другог и потом Васе Стајића за последњег председника – опстало до пред Други светски рат.

Новосадска секција Југословенског новинарског удружења је деловала од 1921, званично од 1922, до априлског слома 1941 – тачније све док јој мађарске окупационе власти нису забраниле рад распуштајући Управу на чијем је челу – убрзо после смрти Јована Храниловића 1924, до 1933. био Димитрије Мита Клицин, а потом Тривун Трива Милитар.

Сходно ондашњој укорењеној пракси – да се потире све из предреволуционарног периода – за датум обнове Друштва новинара Војводине одређен је 23. мај 1945. када је, као Удружење новинара Федералне Србије, решењем бр. 3512, под редним бројем 3, уписано у Регистар друштвених организација.

Усвојеним изменама и допунама  Правилника, решењем бр. 62665 од 11. септембра 1950, ДНВ је променило име у Удружење новинара Србије за Војводину да би од 1953, установљавањем квалификоване самосталности, деловало као Покрајинско веће новинара АП Војводине, а потом се, две године након што је 1971. донело нова Правила, односно Статут, осамосталило добивши решењем бр. 212-6/74 од 25. јануара 1974. назив Друштво новинара  Социјалистичке аутономне покрајине Војводине.  

Наредним уставним променама до поновног обједињавања новинарских друштава Војводине, Косова и Метохије и тзв. уже Србије долази почетком 90-тих, а 1996. Удружење новинара Србије једностраном одлуком укида до тада постојећу Конференцију новинара Војводине као засебну организациону и територијалну чланицу.

Као Друштво новинара Војводине са седиштем у Новом Саду, у улици Михајла Пупина бр. 6, поново је уписано у Регистар друштвених организација решењем бр. 212-170/01 од 30. јануара 2001. под бројем 1179.

Од тада ДНВ изменама и допунама Статута – прихваћених решењем бр. 212-55/06 од 19. априла 2006 – постепено враћа понеке од ранијих надлежности, а решењем 212-89/08 од 1. августа 2008. поново се региструје као самостална организација.

Напокон, усклађујући свој Статут према одредбама Закона о удружењима, који је ступио на снагу 21. октобра 2009, ДНВ је установљено на Изборној скупштини 30. јануара 2010. у својству потпуног правног лица, што није прошло без нових ломова у већ (на тобоже независне и зависне) дубоко подељеној новинарској организацији.

У односу на 1904. и 1922, 1945. и 2010. годину основна потреба за постојањем нашег удружења није се много променила.  Оно је сведоком, са незнатним присилним прекидима у ратним годинама 1914-1918. и 1941-1945, готово непрекидног трајања и окупљања новинара око истоветно постављених циљева – остваривања права новинара, заштити новинарских интереса, успостављању међусобне сарадње и струковне солидарности и подизању угледа новинарства – садржаних  у запису од три речи:  истина, поштење, традиција, које представљају не само  завет и морално наслеђе него и незамењиво вјерују за све потоње новинарске нараштаје.